Pušenje danas predstavlja jedan od vodećih zdravstveni, ali i društvenih problema, dobodeći do visokih ekonomskih gubitaka.

 

Pušenje danas predstavlja jedan od vodećih zdravstvenih, ali i društvenih problema, dovodeći do visokih ekonomskih gubitaka. Prema podacima Ministarstva zdravlja Republike Srbije iz 2003. godine, skoro svaki drugi odrasli muškarac i svaka treća žena u Srbiji su pušači, a zabrinjavajući je podatak da je među učenicima od petog do osmog razreda osnovne škole 23,3% pušača. Navika pušenja se lako i brzo stiče, ali se od nje tesko odvikava. Statistika pokazuje da 70% pušača želi prekinuti, ali samo 25 do 34% uspe da se oslobodi pušenja.

         

 

Duvanski dim sadrži oko 4000 različitih toksičnih supstanci, od čega su 40 kancerogena. Zato se pušenje danas povezuje sa mnogim bolestima: kardiovaskularne, plućne, cerebrovaskularne i posebno sa rakom pluća, grla, usne duplje, mokraćne bešike i pankreasa. Takođe pušenje se dovodi u vezu sa povećanim brojem pobačaja i sve većim brojem novorođenčadi sa malom porođajnom težinom.

Nikotin je najaktivnija farmakološka komponenta u duvanu. To je otrovni alkaloid koji se apsorbuje inhalacijom preko pluća, preko oralne sluzokože i kože i putem krvotoka za samo nekoliko minuta dolazi do mozga. Nikotin je jedna od supstanci koje stvaraju najveću zavisnost. Podaci SZO pokazuju da je pušenje odgovorno za oko 4 miliona smrtnih slučajeva godišnje.

 

Kada govorimo o uticaju pušenja na razvoj oboljenja usne duplje, moramo staviti poseban akcenat na parodontopatiju. Danas se ovo oboljenje svrstava u najrasprostranjenija oboljenja ljudi, smatra se da više od 90% stanovništva starijih od 30 godina ima znake parodontopatije. U brojnim studijama dokazana je veza između broja dnevno popušenih cigareta tj. broja godina kroz koje je pacijent pušio i izraženosti parodontalne patologije. Tako postoji podatak da 51-56% slučajeva parodontitisa u mladoj populaciji vezano je za pušenje. Kritična granica za povišen parodontalni rizik je 5-10 cigareta dnevno. Osim toga parodontopatija je tri puta češća kod pušača nego kod nepušača, bez obzira na nivo oralne higijene, a klinička slika je sa izraženijim tokom. Ona se manifestuje većim brojem dubokih parodontalnih džepova, većim gubitkom pripoja i većom recesijom gingive. Kao posebna karakteristika izdvaja se brz gubitak alveolarne kosti što rezultira većim gubitkom zuba u kraćem vremenskom periodu.

                                           

Štetno delovanje duvana na parodontalna tkiva uglavnom potiče od toksičnog delovanja nikotina. Istraživanja pokazuju da se nikotin apsorbuje u oralna tkiva, a najveća količina takođe i najznačajnija nađena je u serumu, pljuvačci i gingivalnoj tečnosti. Osim toga nađen je i na površini korena zuba kod pušača. Štetnost duvanskog dima ogleda se i u tome što u usnoj duplji pušača dovodi do smanjenja kiseonika, a to pogoduje razvoju anaerobnih bakterija u parodontalnim džepovima. Takođe kod pušača postoji smanjena količina gingivalne tečnosti, a koja je bitna jer sadrži različite odbrambene komponente važne za zaštitu parodontalnih tkiva.

Stomatolog bi trebalo da pre svega edukativno utiče na pacijente, u smislu odvikavanja od pušenja i da se na taj način sprovodi prevencija nastanka i progresije parodontopatije.