Da bi se sprečile posledice koje ove naslage na zubima mogu izazvati neophodno je uraditi kontrolu i ultrazvučno uklanjanje bar dva puta godišnje

 

Dentalni plak se danas smatra osnovnim uzročnikom nastanka parodontopatije, zbog čega i zavređuje da mu se posveti malo pažnje. Dentalni plak predstavlja bezbojnu naslagu koja se taloži na zubima ali i na drugim mestima u usnoj duplji. Čvrsto je pripojena za površinu zuba i običnim ispiranjem usta se ne može ukloniti. Osnovni sastav čine mikroorganizmi, organske i neorganske materije. Upravo ti mikroorganizmi kao i njihovi produkti, brojni enzimi i toksini su odgovorni za inflamaciju gingive i nastanak gingivita i parodontopatije.

 

Zubni kamenac nastaje taloženjem mineralnih materija iz pljuvačke u dentalni plak. Čvrste je konzistencije, pa se svrstava u čvrste zubne naslage zajedno sa konkrementima. Sastoji se od organskih i neorganskih ( najviše kalcijuma, fosfora i magnezijuma ) materija. Stvaranje zubnog kamenca zavisi od sastava pljuvačke, pH pljuvačke i naravno oralne higijene, pa je zbog toga i brzina kao i količina stvaranja kamenca individualna. Taloži se na gingivalnoj trećini zuba prateći ivicu gingive i to najviše u blizini izvodnih kanala velikih pljuvačnih žlezda, a to su oralne površine donjih sekutića i bukalne strane gornjih molara. Zubni kamenac ima dvojaku ulogu u nastanku zapaljenja gingive i to direktnu tj. mehaničkim pritiskom na gingivu čime remeti njenu normalnu cirkulaciju i indirektnu tako što predstavlja pogodnu podlogu za taloženje dentalnog plaka, onemogućava samočišćenje i održavanje oralne higijene.

 

Taloženjem mineralnih materija u dentalni plak koji se nalazi na korenu zuba u parodontalnim džepovima nastaju konkrementi. Nazivaju se i subgingivalni konkrementi jer su pokriveni gingivom i najčešće se golim okom i ne vide. To su zubne naslage čvrsto pripojene za zube, razlikuju se od zubnog kamenca po boji, jer su tamniji, po lokalizaciji jer se nalaze ispog gingive za razliku od kamenca koji je na krunici zuba iznad gingive, a i teže ih je ikloniti.

 

Svojim prisustvom tj. mehaničkim delovanjem potiskuju gingivu, slabe njen pripoj za površnu zuba i ukoliko se ne uklone neminovno dovode do propadanja parodoncijuma, labavljenja i na kraju gubitka zuba. Jednostavnim pranjem zuba se ne mogu ukloniti kao ni zubni kamenac, već samo u stomatološkoj ordinaciji, najbolje upotrebom ultrazvučnog aparata. Postupak nije bolan kako mnogi pacijenti misle, što ih umnogome i odvraća od toga, već samo neprijatan. Da bi se sprečile posledice koje ove naslage na zubima mogu izazvati neophodno je uraditi kontrolu i ultrazvučno uklanjanje bar dva puta godišnje.