Danas je parodontopatija, pored karijesa, najčešće oboljenje kod ljudi.

 

Parodontopatija je bolest koja zahvata i razara sva potporna tkiva zuba ( gingiva ,cement, periodoncijum i alveolarna kost ) dovodeći do klaćenja i ispadanja zuba.

Glavni uzrok za nastanak parodontopatije je zubni plak. To je meka naslaga na zubima bogata bakterijama koje svojim toksinima i enzimima dovode do nastanka zapaljenja. Međutim pored plaka za nastanak parodontopatije odgovorni su i drugi faktori: kamenac, konkrementi, neadekvatno urađeni ispuni ( plombe ) i protetske nadoknade, traumatski kontakti, karijes dr. Od značaja je i genetska predispozicija kao i neke opšte bolesti ( diabetes ).

        

Danas je parodontopatija, pored karijesa, najčešće oboljenje kod ljudi. Zahvaćenost populacije parodontopatijom je enormno velika, a procenat obolelih je veći kod starijih. S obzirom na rasprostranjenost a i na posledice koje ostavlja ( gubitak zuba ) parodontopatija je tema istraživanja mnogih stručnjaka u oblasti stomatologije koja imaju za cilj da se njen nastanak spreči i zaustavi njeno napredovanje.

Parodontopatija se ispoljava sledećim simptomima i znacima: krvarenjem i upalom desni, prisustvom zubnog kamenca i konkremenata, neprijatnim zadahom, prisustvom parodontalnih džepova, povlačenjem desni, ogolićenjem korenova zuba, pomeranjem zuba a u završnoj fazi klaćenjem i ispadanjem zuba. Tok bolesti je najčešće spor, sa periodima pogoršanja i poboljšanja, mada može biti i brz i da dovede do gubitka zuba za kratak vremenski period.

                              

Lečenje parodontopatije je kompleksno i dugotrajno. Uspeh lečenja zavisi od motivacije pacijenta i njegove spremnosti za saradnju. Preduslov uspešnog lečenja je uspostavljanje adekvatne oralne higijene a to znači pravilno pranje zuba, upotreba konca i interdentalnih četkica, upotreba sredstava za ispiranje usta i zuba i dr. Bez adekvatne oralne higijene nema uspešnog lečenja parodontopatije! Plan lečenja zavisi od težine stanja na potpornom aparatu zuba i podrazumeva sledeće terapijske mere i postupke: lečenje komplikacija, uklanjanje mekih i čvrstih naslaga, zamenu neodgovarajućih ispuna i protetskih radova, kiretaža parodontalnih džepova, upotrebu antibiotika, hiruške intervencije, fizikalne procedure i td.

Fizikalne metode su našle primenu i u kompleksnoj terapiji parodontopatije jer su vrlo jednostavne za primenu, bezbolne i daju dobre terapijske rezultate naročito kod početnih formi parodontopatije. One pružaju značajan učinak i dopunu celokupnom lečenju.

Od fizikalnih procedura izdvajamo i preporučujemo:

•  lasersku terapiju niskoenergetskim laserskim zračenjem
•  elektroterapiju
•  elektroforezu lekova

Laser koji koristimo u našoj ordinaciji je laser malog intenziteta iz crvenog dela spektra talasne dužine 630 nm. Njegov biološki efekat se zasniva na aktivnom, stimulativnom dejstvu na regenerativne procese u tkivima. Pretpostavlja se da je u osnovi ovog mehanizma upijanje svetlosne energije lasera od strane ćelija, njeno pretvaranje u druge vidove energije ( toplotnu, hemijsku itd. ). Rezultat toga je podizanje lokalnog metabolizma na jedan viši nivo što je praćeno poboljšanjem lokalne cirkulacije i snabdevenosti ćelija hranljivim materijama, boljim transportom materija do ćelija, povećanjem propustljivosti ćelijskih membrana, pojačanom kataboličkom i anaboličkom aktivnošću ćelija, a samim tim i njihovom boljom sposobnošću za regeneraciju i reparaciju. Ne manji značaj ima i stimulacija lokalnog imunog sistama. Pored parodontopatije indikacije za primenu lasera ovog tipa su i drugi zapaljenski procesi u ustima: alveolitis, perikoronitis, gingivitis, stomatitis, neuritisi i neuralgije a takođe i kod oboljena TM zgloba i u postoperativnom toku kod povreda. Upotreba lasera je kontraindikovana kod patoloških procesa koji pobuđuju sumnju ili se pouzdano zna da je reč o tumoru.

Lečenje se sprovodi višeseansno u 5-7 seansi, 2-4 dana nakon uklanjanja svih predispozirajućih faktora za nastanak parodontopatije. Potporna tkiva zuba se izlažu laserskim zracima od 5 do 10 minuta. Procedura je potpuno bezbolna, jednostavna i udobna za pacijenta. Već nakon nekoliko seansi može se konstantovati smirivanje zapaljenja i prestanak tegoba ukoliko su iste postojale.

Elektroterapija je zahvaljujući biološkom dejstvu električne struje našla primenu i u terapiji nekih oboljenja usne duplje. Koriste se jednosmerne, dijadinamičke i fluktualne struje.

• Jednosmerna struja svoj biološki efekat zasniva na usmerenom kretanju različito naelektrisanih jona u tkivu pri prolasku jednosmerne struje. Pozitivno naelektrisani joni kreću se ka negativnom polu ( katoda ) , a negativni ka pozitivnom ( anoda ). Zbog toga se uticaj katode i anode na tkiva razlikuje. Katoda ima iritaciono, antiupalno i resorptivno dejstvo, dok anoda ublažava bol, dehidrira i relaksira. Indikacije za primenu jednosmerne struje su: ublažava bolove kod oboljenja perifernih živaca (neuritisi i neuralgije), opuštanje grčeva i omekšavanje ožiljaka, stimulisanje regeneracije tkiva i td.
• Dijadinamičke struje su impulsne struje koje deluju analgetično, anestetično, nadražajno na čulne i motorne nerve, resorptivno i stimulativno na metaboličke i regenerativne procese i na tkivnu stimulaciju. Dijadinamometrija u stomatološkoj fizioterapiji primenjuje se kod sindroma bola zbog oboljenja perifernih živaca, zbrinjavanje povreda, kod degerativnih procesa i td.
• Fluktualne struje u zdravom tkivu menjaju lumen i propustljivost krvnih sudova, poboljšavaju razmenu materija, aktiviraju zaštitne i reparativne funkcije. Primenjuju se u lečenju zapaljenskih procesa, komplikacija posle ekstrakcija, alveolita, trizmusa, artroza viličnog zgloba, parodontopatije i drugih oboljenja sa izraženim simptomom bola.

Elektroforeza lekova je terapijska metoda kojom se pomoću električne struje uvode lekovi u organizam. Kompleksno dejstvo ta dva činioca- farmakološko dejstvo leka i fizički uticaj električne struje uslovljavaju složene fizičko-hemijske i biološke procese u organizmu koji dovode do terapijskog efekta.